Opis
Idividualna psihologija – Praksa i teorija – autor Alfred Adler
PREDGOVOR PRVOM IZDANJU KNJIGE INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA
Individualno-psihološko istraživanje teži produbljivanju poznavanja ljudi, do koga može da se dođe samo pomoću razumevanja stava ličnosti prema njenom socijalno određenom zadatku. Linija kretanja u kojoj socijalna aktivnost jedne ličnosti može da se predstavi i oseti nam jedina daje objašnjenje o stepenu stapanja jednog čoveka sa zahtevima života, bližnjih, vasione. Ona nam, isto tako, daje objašnjenja o karakteru, o poletu, o njegovom telesno-duhovnom htenju. Ona može da se prati od njenih početaka u doba kada čovek nalazi svoje ja, i tamo nam pokazuje, u čovekovom najranijem stavu, prve otpore spoljnjeg sveta i oblik i snagu htenja, i pokušaje da se oni savladaju. U tim najranijim danima detinjstva dete stvara sebi, lutajući i nerazborito, svoj šablon, svoj cilj i uzor, i životni plan za kojim ide, svesno ili nesvesno. Pritom mu kao uzor služe sve mogućnosti uspeha i primeri drugih pobednika. Okvir mu daje kultura koja ga okružuje.
Iznad te najdublje linije kretanja ličnosti, o kojoj čovek nešto zna, ali čiji osnovni značaj uvek pogrešno shvata, izgrađuje se celokupna duševna struktura. Svako htenje, čitav krug misli, interesovanja, tok asocijacija, nade, očekivanja i strahovanja, kreću se kolosekom ove dinamike. Iz nje, i zbog njene zaštite, proizilaze shvatanja o svetu, podsticaji ili kočenja, i svaki doživljaj se okreće i obrće, sve dok u korist pravog jezgra ličnosti, one detinje linije kretanja, ne da svoj koristan efekat.
Ali naša individualna psihologija je isto tako pružila dokaz da linija kretanja ljudskih težnji proizilazi najpre iz jedne mešavine osećanja za zajednicu i težnje za ličnom nadmoćnošću. Oba osnovna faktora pokazuju se kao socijalne tvorevine: prvi kao urođen, koji učvršćuje ljudsku zajednicu, drugi kao usađen vaspitanjem, kao blisko, opšte zavođenje, koje neprekidno teži da iskoristi zajednicu radi sopstvenog prestiža.
Nije suviše teško da se politika prestiža pojedinačne ličnosti učini jasnom psiholozima, pedagozima i neurolozima. Za mene i za moje učenike nije nikakvo naročito iznenađenje što nauka o prestižu teži da se otme uticaju naše individualne psihologije, i što lukavošću i zaobilaznim putevima ne pobija naša otkrića, već ih prima. Pred činjenicom da ona uvek hramlje za našim otkrićima težnje za moći, kojom se opijamo, a da ih nikad ne nadmašuje, bledi njeno sopstveno samouobraženje i njena razmetljivost.
Teže bi nam palo da učinimo jasnim opšti doprinos osećanja za zajednicu, jer se ovde sudaramo sa savešću pojedinca, a ovaj mnogo lakše podnosi dokaz da on, kao i svi drugi, teži za sjajem i nadmoćnošću, nego što podnosi besmrtnu istinu da i njega sputava veza međusobnog ljudskog pripadanja jedno drugom, koju on lukavo prikriva pred sobom i pred drugima.
Njegova telesnost upućuje ga na udruživanje. Jezik, moral, estetika i razum teže opštem važenju, i pretpostavljaju ga. Ljubav, rad, naklonost prema bližnjem jesu stvarni zahtevi zajedničkog ljudskog života. Protiv tih nerazorivih stvarnosti praska i besni težnja za ličnom moći, ili pokušava da ih lukavo zaobiđe. Ali u toj neprekidnoj borbi ogleda se priznanje osećanja za zajednicu. Ljudsko znanje o pobudama sopstvenih radnji, opšte razumevanje duševnih pojava kod zdravih i kod nervoznih, koje uvek mogu da znače nešto drugo u odnosu na ono što površno izražavaju, nedovoljni su, sve dok normalno uobličavanje i dinamika njihove linije vodilje ostaju skriveni. Ono što su vođe čovečanstva shvatile kao delovanje boga, sudbine, ideje, ekonomske osnove — individualna psihologija nam prikazuje kao uobličavanje požudne moći jednog formalnog zakona: imanentne logike ljudskog zajedničkog života.
Ova knjiga sadrži prethodne radove, proširenja i ispitivanja teorije i prakse individualne psihologije, i ima za zadatak da jednim nizom starijih i novih radova pokaže put ka našoj nauci. U tom smislu, ona je pratilac ranije objavljenog dela Uber den nervosen Charakter (Vierte Auf lage, J. F. Bergmann, München).
Priglic, avgusta 1920.
PREDGOVOR ČETVRTOM IZDANJU KNJIGE INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA
Starao sam se da dopunama, objašnjenjima i proširivanjima ovu knjigu stavim na sadašnju visinu razvitka individualne psihologije.
Njujork, marta 1930. godine
Dr Alfred Adler, profesor Kolumbija univerziteta Njujork
Recenzije
Još nema komentara.