Opis
Psihopatologija svakodnevnog života – autor Sigmund Frojd
Iz sadržaja knjige Psihopatologija svakodnevnog života
- Zaboravljanje ličnih imena
- Zaboravljanje stranih reči
- Zaboravljanje imena i delova rečenice
- O uspomenama iz detinjstva i privlačenju uspomena „pokrivalicama“.
- Omaške u govoru
- Omaške u čitanju i pisanju
- Zaboravljanje utisaka i namera
- Omaške pri hvatanju predmeta
- Simptomske i slučajne radnje
- Greške u sećanju
- Kombinovane omaške
- Determinizam – vera u slučaj i sujeverje – gledišta
Iz knjige Psihopatologija svakodnevnog života – ZABORAVLJANJE LIČNIH IMENA
Godine 1898. objavio sam jedan kratak članak1 pod nazivom O psihičkom mehanizmu zaboravljanja. Izneću ovde ponovo njegov sadržaj i on će da posluži kao polazna tačka za dalje izlaganje. U tom članku sam obavio psihološku analizu povremenog zaboravljanja imena ljudi, do kojeg često dolazi, i to na jednom izrazitom primeru koji sam uočio kod samog sebe; zaključio sam da taj obični i praktično ne posebno značajan događaj u kojem nas izneverava jedna psihička funkcija – sećanje, može da se objasni i iskoristi daleko bolje nego što se obično iskorišćava ta pojava.
Prilično sam siguran da neću da pogrešim ako kažem da bi se psiholog, upitan zašto nam toliko često ne pada na pamet ime za koje smo potpuno sigurni da ga znamo, zadovoljio odgovorom da se imena lakše zaboravljaju nego neki drugi sadržaji pamćenja. On bi za tu činjenicu naveo lako prihvatljive razloge, a ne bi ni pomislio na to da uslovi tog procesa mogu da budu druge prirode.
Ono što me je navelo da se detaljnije pozabavim tom pojavom povremenog zaboravljanja imena bile su određene pojedinosti koje mogu da se prilično jasno uoče, možda ne u svim, ali u mnogim slučajevima. U tim slučajevima dolazi ne samo do zaboravljanja nego i do netačnog sećanja: osobi koja nastoji da se seti zaboravljenog imena na pamet padaju druga imena kao zamena; ta imena joj se stalno i uporno nameću iako je ona odmah svesna toga da su netačna. U procesu koji bi trebalo da proizvede reprodukciju zaboravljenog imena dolazi, na neki način, do pomeranja, i tako se javlja netačna zamena. Pretpostavio sam da to pomeranje nije proizvoljno, već da se vrši veoma određenim i racionalnim putevima. Drugim rečima: moja pretpostavka je da između zamenskog imena (ili više njih) i zaboravljenog imena postoji direktna veza koju je moguće pronaći i nadam se da ću moći, ako uspem da tu vezu otkrijem, da objasnim i tok zaboravljanja imena.
U primeru koji sam 1898. godine izabrao za analizu opisao sam svoje uzaludne pokušaje da se setim imena majstora koji je stvorio veličanstvene freske o „Strašnom sudu” u crkvi u Orvijetu. Umesto zaboravljenog imena Sinjoreli (Signorelli) javljala su mi se imena dvojice drugih slikara – Botičelija (Botticelli) i Boltrafija (Boltraffio) – i njih sam odmah procenio i definitivno odbacio kao netačna. Kad mi je rečeno pravo ime, prepoznao sam ga istog časa i bez trunke kolebanja. Ispitivanje uticaja i asocijativnih puteva koji su doveli do zamene Sinjorelija sa Botičelijem i Boltrafijem dala su sledeće rezultate:
a) Uzrok za bežanje od imena Sinjoreli ne treba tražiti ni u nekoj posebnosti tog imena ni u psihološkom karakteru veze kojom je ono bilo uklopljeno u celinu. Zaboravljeno ime mi je bilo blisko koliko i jedno od zamenskih imena (Botičeli), i mnogo bliže nego druga zamena (Boltrafio), o čijem nosiocu jedva da mogu da ka žem išta drugo sem da je pripadao milanskoj školi. Isto tako, čini mi se da je celina s kojom je to zaboravljeno ime u vezi nebitna i da ne vodi daljem objašnjenju. Jednom prilikom sam s nekim neznancem putovao kolima od Dubrovnika u Dalmaciji ka jednoj stanici u Hercegovini. Počeli smo da pričamo o putovanju po Italiji i ja sam svog saputnika upitao da li je nekada bio u Orvijetu i da li je video čuvene freske od…
Recenzije
Još nema komentara.