Tragedija Genija

Opis

Tragedija Genija – duševni poremećaji znamenitih ljudi – autor Vladimir Stanojević

Sve se rađa i stvara iz nemira, u bolu i mukama. Nema stvaranja bez tragičnog.

Ispitujući duhovnu kulturnu proizvodnju sa svog gledišta, lekari kao biolozi i patolozi upućuju svoju pažnju i misao najpre na samu ličnost, na tvorca tvorevine, a tek potom i na njegovo delo, tragajući pri tom za uzajamnim odnosima i uzročnim vezama između ličnosti i dela. Na taj način lekari ispituju najpre materijalnu, anatomso-fiziološku osnovu stvaraoca, a u prvom redu svojstva moždane građe i njene funkcije, na čemu počiva i čime se uobličava duševni sklop stvaraoca.

Iz predgovora knjige Tragedija Genija

Duhovno kulturno stvaralaštvo, uobličeno u raznovrsne tvorevine, važan je činilac za kulturni napredak čovečanstva. Istoričari kulture, pri proučavanju tih tvorevina, daju njihov popis, opisuju njihove osobine, procenjuju njihovu vrednost, traže njihove bliže i dalje uzroke postanka, ispitujući njihov istorijski smisao i zakonitost. Oni se retko kad upuštaju produbljeno i svestrano – u ličnost samih tvoraca. Nesumnjivo je da time ostavljaju prazninu u sveobuhvatnom, najdubljem – dijalektičkom razmatranju kulturnih vrednosti.

Ispitujući duhovnu kulturnu proizvodnju sa svog gledi­ šta, lekari kao biolozi i patolozi – upućuju svoju pažnju i misao najpre na samu ličnost, na tvorca tvorevine, a tek potom i na njegovo delo, tragajući pritom za uzajamnim odnosima i uzročnim vezama između ličnosti i dela. Na taj način, lekari ispituju najpre materijalnu, anatomsko-fiziološku osnovu stvaraoca, a u prvom redu svojstva moždane grade i njene
funkcije, na čemu počiva i čime se uobličava duševni sklop stvaraoca, sklop koji neposredno proizvodi duhovne kulturne vrednosti. U svom radu na tom polju lekari su zapazili zanimljivu činjenicu: originalno kulturno stvaralaštvo, koje zahteva za svoje ostvarenje najviši napon duševnih i moralnih činilaca, udruženo je često put s raznovrsnim unutrašnjim poremećajima. Kao da time priroda na jednoj strani poklanja darove u izobilju, a na drugoj oduzima do opterećenosti. Ima li tu kakve uslovljenosti? – Na to pitanje za sada nema odgovora, ali ima dosta prikupljene i proučene istorijske građe i, na osnovu toga, dosta nagoveštaja.

Veliki francuski književni istoričar i kritičar Sent Bev prvi je među nelekarima, još sredinom prošlog veka, uvideo da se kulturno delo ne može poznati svestrano i produbljeno ako se ne upoznaju funkcije organa i higijenski uslovi života njegovog tvorca. On je tu svoju misao izrazio rečima: „Fiziologija i higijena pisca postale su neophodna poglavlja pri raščlanjavanju njegovog talenta“. Razbijajući, pritom, ukorenjenu predrasudu da bi se time mogla naneti šteta tvorcu dela, veliki engleski filozof Džon Stjuart Mil objasnio je: ,,Samo nedovoljno razvijeni duhovi misle da će lep predmet izgubiti od svoje dra­
ži ako izgubi nešto od svoje misterije“. Istu misao izneli su, u svom velikom i dokumentovanom delu „Poesie et Folie”, i dva pariska psihijatra i neurologa, Antom i Dromar, koji su u toj knjizi rekli: „Istoričar, biograf i književni kritičar neće ništa izgubiti ako se obrate za pomoć lekaru neurologu i psihijatru u pitanjima koja im nisu dovoljno jasna”. Ova knjiga je drugo, temeljno prerađeno i znatno dopunjeno izdanje knjige „Ludilo i kultura” koja se pojavila 1924. i koja je davno rasprodana.

Ovo, drugo izdanje pojavljuje se 50 godina od vremena kada se piscu javila zamisao o takvom delu i kada je, kao student Medicinskog fakulteta u Petrogradu, započeo dugogodi­šnji rad na prikupljanju građe u tamošnjoj bogatoj fakultetskoj biblioteci. Zasluga za to pripada mojim dragim i nezaboravnim nastavnicima, na čemu im ovim putem izražavam svojutoplu zahvalnost. Posebnu zaslugu za priređivanje ovog izdanja ima „Medicinska knjiga”, koja je stekla priznanje za unapređenje naše medicinske književnosti, pa i njoj na ovom mestu izražavam svoju zahvalnost.

PISAC
Oktobar 1959, Beograd

Iz sadržaja knjige Tragedija Genija

PREDGOVOR

UVOD

• POREKLO KULTURNOG
• STVARALAŠTVA
• PESNIČKO NADAHNUĆE I NJEGOVA STVARALAČKA MOĆ
• BIOLOGIJA I PATOLOGIJA NASLEĐA

SUDBINA GENIJA

• OLIVER KROMVEL
• PETAR VELIKI
• FRIDRIH VELIKI
• GROF MIRABO
• MAKSIMILIJAN ROBESPIJER
• NAPOLEON BONAPARTA
• BIFON
• ARTUR ŠOPENHAUER
• VLADIMIR SOLOVJOV
• LUDVIG VAN BETOVEN
• HEKTOR BERLIOZ
• RIHARD VAGNER
• PETAR ILJIČ ČAJKOVSKI
• DANTE ALIGIJERI
• TORKVATO TASO
• VILIJAM ŠEKSPIR
• ŽAN-BAPTIST POKLEN MOLIJER
• ŽAN-ŽAK RUSO
• VOLTER
• FRIDRIH ŠILER
• BAJRON
• GETE
• ALEKSANDAR SERGEJEVIČ PUŠKIN
• MIHAIL JURJEVIČ LJERMONTOV
• EDGAR ALAN PO
• ONORE BALZAK
• NIKOLAJ VASILJEVIČ GOGOLJ
• ŽERAR DE NERVAL
• HAJNRIH HAJNE
• ŠARL BODLER
• FJODOR MIHAJLOVIČ DOSTOJEVSKI
• GI DE MOPASAN
• POL VERLEN
• OSKAR VAJLD
• FRIDRIH NIČE
• LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ

MANJE POZNATE SUDBINE

• MANJE POZNATE SUDBINE

OBJAŠNJENJA POJMOVA
LITERATURA