Zavija treću noć pred vratima

Opis

Zavija treću noć pred vratima – autor Marina Cvetajeva

Iz predgovora knjige Zavija treću noć pred vratima:

Stjepan Lučin, po zanimanju lekar, po plemenitom unutrašnjem opredeljenju poklonik čudesnih izraza ruske poezije, obradovao nas je novim prepevom izbora pesama Marine Cvetajeve, hrabro se suočivši s odgovornim poslom da na naš jezik prenese mnogoznačne poruke ove izuzetne pesnikije. A poezija Mrine Cvetejeve, kao i sav njen život, prepuna je kontroverzi i pitanja, zagonetki bitisanja i dilema, sukoba stvarnosti i principa. Njeni stihovi kriju tajne duše, još uvek nedovoljno shvaćene složenosti života. Oni se moraju čitati po nekoliko puta i pamtiti da bi se potpuno shvatili. Mora se znati i to tragično rusko vreme revolucije, građanskog rata, strane intervencije, stalnih sukoba, gladi i nestašice. Mora se razumeti tragika pesnikovog života, gubici dragih osoba, izvesno nesnalaženje u istorijskim burama, osećanje nemoći da se utiče na neposredne okolnosti. Mora se shvatiti i genijalnost Marine Cvetajeve i da je Vološin bio u pravu kad je rekao: «U tebi ima materijala za deset pesnika… i to izvanrednih!»

Shvatajući tu stvaralačku različitost i bogatstvo pesnič- kog izraza, složenu konstrukciju stiha, Stjepan Lučin je najpre odlučio da se zadrži na pesmama objavljenim u zbirci koju je 1990. priredio Jevgenij Jevtušenko, ali nije odoleo izazovu i da je dopuni nekim pesmama po svom osećanju. Tako smo dobili knjigu od oko 90 pesama – dovoljnu sliku ukupnog stvaralaštva Marine Cvetajeve, pesnikinje koja, po rečima Lidije Subotin «…nije imala ni preteče ni sledbenike, kako na književnom, tako i na filozofskom planu.» Njena originalnost u svakom pogledu toliko je snažna i izražajna da je to zapazila njena kći Alja, koja je još kao devojčica 1918. zapisala: «Moja mama je veoma čudna. Moja mama uopšte ne liči na mamu… Ona je trpeljiva, može mnogo da trpi. Ona se ljuti i voli. Ona uvek negde žuri. Ona ima veliku dušu. Nežan glas. Brz hod.» A Pavel Antokoljski zabeležio je u svojim sećanjima: «Imala je svoj vid i sluh koji nisu bili nalik na neke druge, imala je vlastitu talasnu dužinu… Nešto krilato kao da je zračilo iz nje. Bila je ispunjena unutrašnjom puškinskom slobodom – stalno negde usmerena, budna, hrabra. Stvarno je volela – ne sebe, već svoj govor, svoju reč, svoje delo.»

Takvu Cvetajevu predstavljaju i ovi Lučinovi prepevi. Možda prevodioci, jezički čistunci i dobri poznavaoci oba jezika i ruske poezije mogu ponešto i zameriti, tvrditi da je odstupio od pesničkih formulacija i nije najbolje transponovao pravi stvaralački izraz. Medjutim, mora se priznati da je Lučin shvatio tu genijalnu različitost Cvetajeve, da je iz raspoloživih pesama odabirao ono što je najkarakterističnije, da je uložio ogroman napor i vreme, da se konsultovao sa nekim stručnjacima da bi pronašao najbolje forme ove skoro nemoguće reprodukcije. Nije uspeo, a nije ni mogao da nam potpuno prenese sve one fine nijanse ove nedostižne poezije i on to sam i priznaje. Njegov trud u ovom slučaju graniči se sa pravim podvigom, a njegov svojevrsni pokušaj da približi kulturu i poeziju dva srodna naroda zaslužuje svako priznanje.

Nesumnjivo je da je Lučin istraživao i pokušavao da pronađe adekvatan prepev stiha. Iako u tome nije uspevao (a… da li je to i moguće?) stizao je sasvim blizu. Osećao je genijalnu inventivnost Cvetajeve pa je, ponesen nekim njenim neobaveznim rešenjima, i sam odstupao od usvojene forme, tražio sklopove reči, pokušavao da zadrži brujanje nekog čudnog ritma. Znao je koliko ima odjeka istorijskih događaja u ovoj poeziji i tražio načine da na isto tako ubedljiv način dočara našem čitaocu. Činilo se da je ponekad zastajao pred otkrivanjem čudesnih mogućnosti rukog jezika da se iskaže nedokučivo, ali se nije predavao, hrabro je nastavljao svoj posao, nošen najplementijim željama da i čitaoci osete sve lepote stiha Marine Cvetajeve.

Pojedine pesme Marine Cvetajeve mogu se shvatiti potpuno samo ako se smeste u istorijski kontekst i u njenu tragičnu životnu priču. Možda bi uz neke od njih trebalo priložiti kratke napomene, jer ih čitalac može mnogo bolje shvatiti ako zna u kom su trenutku napisane, kome su namenjene, šta je pesnikinju podstsklo da se izrazi na takav način, šta su skrivene poruke. U svakom slučaju novi prepevi poezije Marine Cvetajeve, koja je već poznata našen čitalačkom korpusu, sigurno će značiti mali kulturni događaj i novu mogućnost da se bolje razume sva različitost i sve bogatstvo njenog ukupnog pesničkog opusa.

Beograd, 30. novembar 2003. godine.
Srećko Jovanović

Iz sadržaja knjige Zavija treću noć pred vratima:

• Kad je i sunce smrtni greh ( Srećko Jovanović)
• Sledećoj
• Molitva
• Za 15. rođendan
• Ti i ja smo samo dva odjeka
• Kućice stare Moskve
• Prolaziš ti meni sličan
• Pesmama mojim, napisanim davno
• Biti što nikom nije milo
• Iznad Feodosije je
• S. E.
• Radost blagim očima
• Bezumlje i blagodarje
• Istinu znam! Sve druge istine – u koš
• Hlade se dva sunca – Bože, ne uzimaj
• Nisam marila pričest ni deset zapovedi
• Niko ništa ne pokupi
• Doći će dan tužan, govori se
• Zverima – jama
• Na podmoskovske šumarke plave
• Nad gradom kog je gurnuo Petar
• Sedam brda ko zvona sedam
• Moskva – kakv ogromni
• Plodom planula
• Ćivotu li se jarkom ko oganj
• Neko je nagnut nad kartom
• Preseljenja sveopšta tamom počela
• Iz uzvišenog si hrama
• Ostatak moje veličine je
• Plaši te svetlo do kasna
• Ja pamtim prvi dan, divljanja mladalačka
• Urlik vojnika. Noć. Nord ost
• Jao silnom i bogatom
• Moskvi
• Andre Šen’je
• Moskovski grb – vitez aždaju probo
• Psiheja
• Na smrti neću reći bila
• Kao što je desna levoj ruka
• Noći bez voljenoga i noći
• Vitez angelopodobni
• Da me družiš – čemu, voleti – nemoguće
• Volim vas sav život, svakog trena
• I ista mladost i iste dirke
• A sledeći put gluvonema u svet
• Oči susetke urokljive
• Sedim bez svetla i bez hleba
• Na prolaznost moju bednu
• Sad iz kuće, tuga me goni
• Neko od kamena, a neko je glina
• Pisala sam na ploči kamenoj
• Prikovana
• I šta je tom ugasla vatra
• Juče gledao u lice
• Dom u koji ne kucaju
• Ne tražim ni ljubav ni počasti
• Umreću, znam, sa ozarjem! Sa kojim od dva
• Sažaljenje
• O, ti, pečurko, moj beli pečurak!
• Ko emigranti – u
• Za te reči je čas
• Tako, kroz dane neudaćne
• Potraži ti sebi lakovernu
• Nekom nema zakona
• Zdravo! Ni kamen ni strela
• Život samosvojno laže
• Svetlo-srebrnasta skrama
• Sibila
• Fabrička
• Pohvala bogatima
• Osvit na šinama
• Sve da ti kažem… Ma ne! U retku
• Provući se
• Dijalog Hamleta sa savešću
• Železničke šine
• Poslednji mornar
• Voz
• Taština drevna teče u žili
• Magdalena
• Nema to – da se moćan s moćnikom
• Napad ljubomore
• Reč
• E, nećeš moga rumenila
• Ras-tojanja su – vrste, milje
• Ruskoj raži – dubok poklon
• Majakovskom
• Buktinja
• Zemlja
• Pesme sinu
• Stol
• Presekla vene – nezaustavljivo
• Žbun
• Ne pomisli na poetu
• Žal za zavičajem!? Davno
• Epitaf
• Postoje srećnisi i srećne
• Ne – dve strane borac
• Najzad da sam srela
• U mislima na koješta
• Kad ovako gledam lišće razletelo
• Oči u suzama
• Od prevodioca